K

A

M

E

N

priče i tajne ...

o Autoru


Responsive image

Rođena je u Beogradu. Po zanimanju je pedijatar. Pored svog osnovnog zanimanja bavi se pisanjem knjiga za decu i odrasle, pozorištem i muzikom. Poslednjih osam godina istražuje kamen na sasvim jedinstven način.

„Sve je počelo 2007. neočekivano i bez ikakve pripreme, govori Mirjana Hercog.
Na morskoj obali sam videla kamen sa otiskom života našeg sveta. To više nije bio bilo kakav kamen! Sada, posle osam godina, mislim da mogu skoro svaki kamen da „pročitam“! Ponekad mi se slika u kamenu učini lepšom od slike koju bi nazvali „našim svetom“. Svet kamena je sofisticirani svet koji treba otkrivati. On je tu pored nas: pored mora, na obalama reka, potoka, na seoskim drumovima, napuštenim imanjima, po velikim i malim gradovima, planinama, dvorištima… Svuda.

Pravim fotografije, a nisam fotograf. Ja sam samo „čitač“ postojanja onoga što se na kamenu može „pročitati“. Slike su naslovljene projekcijom onoga što ja vidim, ali daju mogućnost i svakom drugom da ih vidi na svoj način. Mislim da mi radost i ushićenje ovom idejom o kamenu dolazi od njene neizmerne raznolikosti. U kamenu je otisak sveta snage i estetike koji nisam poznavala ranije.“

Sa svojim prijateljima osnovala je Tim koji pomaže u realizaciji ovog projekta. Njega čine: Ivan Ilić, Dejan Radojković, Dušica Živković, Igor Ilić i David Hercog.

priče

    Misao o Daliju

    Moj deda je svoje dvorište “posuo” kamenom pre II Svetskog rata.
    Kaldrma.
    Kako se medju dedinim kamenjem našao danas jedan kamen, jedna kamena
    slika, jedna misao - misao o Daliju?
    Možda je i kamen samo leteća misao.
    Možda je sve to Dali izmislio!

    Cipele Petra Velikog

    Na soareu Natalije Nikolajevne bio je prisutan i Vladimir Iljinični. Imao je belu bradu i diskretno vlažne uglove usana. Govorio je tiho.
    ,,Nataša, draga, želim da Vam ispirčam nešto što niko ne sme da zna. Da, da, Veliku tajnu ću Vam reći. Samo Vama.”
    ,,Nemojte Vladimire Iljinični, ne volim tajne koje niko ne sme da zna, a obično ih već svi znaju.”
    ,,O, ne, ne Natalija Nikolajevna, veoma je važno! Hoću da Vi to znate…Slušajte. Petar Veliki je, znate, naš Car, naš Imperator, imao veoma malo stopalo. Broj njegove cipele je bio oko 37, po sadašnjem vremenu. Bio je veoma visok 2m i 3cm. To malo stopalo, uz veliko telo, mu je užasno smetalo. Nestabilnost, razumete! Bio je genije, zar ne! I šta je uradio genije? Sam je napravio sebi velike cipele. Prvo obuje svoje malene cipele, pa sa njima udje u velike. Krene po Rusiji, ali i po celom svetu, Veliki Car sa velikim cipelama!”.
    ,,O, bože moj, da li je to istina?” rekla je Natalija Nikolajevna. ,,Draga Nataša, možda jeste, a, možda, i nije!? Ko zna? Imperator je svoje velike, pohabane, cipele bacao u more. Naravno, nove je već napravio i nosio sa sobom. Niko nije smeo da vidi kako Car na obali obuva nove velike cipele. Careva Velika Tajna!…Natalija Nikolajevna, molim Vas, zašto nema više votke u ovoj kući? Okrutni ste večeras prema meni!”

    Maska

    Šta može maska?
    Maska može da se brani, da bude neko drugi, da se igra i da se skriva.
    Maska može da voli, da traži pomoć, može da uči svoje dete.
    Maska može i da plače, i da se smeje.
    Maska može da zaboravi da je maska.
    Maska može da se vrati Sebi.

    Veliki događaj

    Svi su se okupali, očešljali i lepo obukli.
    Izašli su na Trg.
    Vodja dolazi!
    Dugo se čekalo.
    Počinje komešanje i žamor.
    Deca skandiraju: “Neće doći! Neće doći! Neće doći!”
    Odrasli ih ućutkuju.
    Deca su zaspala.
    Vodja nije došao!

    Zima 1914

    Deda je poslao pismo sa Krfa svojim, još ratu nedoraslim, sinovima koji su se
    tek naučili pisati i čitati. Pismonoša je bio njegov daljnji rodjak malenog rasta, i
    ne velike pameti, koji je znao nekoliko francuskih reči, pa je uz pismo našao i
    način da se vrati iz rata. Istina, zrno ga je malo okrznulo u mišicu te je i zavoj
    nosio.
    U pismu je stajalo: “ …Ja nikome ništa ne dugujem. Čuvajte Majku i sestre.
    Nemojte pušiti cigare. Pazite stoku. Ako bude teškoća, prodajte dve krave.
    Zovite ljude, kojih još ima, da vam pomognu. Nadnicu platite kako dolikuje…
    Ako Bog da te se ja vratim, sve ćemo raditi zajedno.
    Voli vas vaš otac.
    Mladen.

    Bez razloga svađa

    „Vi ste rekli da je to ptica proletela.“
    „Ne, ja nisam to rekao.“
    „Kako niste rekli? Rekli ste!“
    „Ne,ne! A zašto bih ja rekao da je proletela ptica, ako ptica nije proletela.“
    „Možda ste hteli da kažete da je ptica sletela?“
    „Pa, iako je sletela nije proletela. Pravite li razliku izmedju „proletela“ i „sletela“. Razumete li šta hoću da kažem?“
    „Ne razumem.“
    „Pa, eto, to je to - vi ne razumete.“
    „Ja ne razumem? Vodite računa šta govorite!“
    „Šta govorim? Vi treba da vodite računa o tome, a ne ja.“
    „Stidite se!“
    „Stidite se vi!“

    Tananost

    Tananost se skriva: u jednoj vlasi bebine kose, u jednom vlaknu paukove mreže,
    u liniji koju dete crta olovkom, u drhtanju male ptice, u glasu majke, u krilima belog leptira,
    u toploj letnjoj kiši, slikarevoj ruci, mačjoj šapi i glasu ptice, u latici cveta, u prstima deteta, u snu …
    I u ljubavi.

    Dečak sa pegicama

    Majka dečaka sa pegicama je bila očajna kada se rodio. Niko u njihovoj porodici nije imao toliko pega!
    On je porastao. Bio je lep. I dalje sa svojim pegicama.
    Studirao je fiziku u Kembridžu.
    Postao je fizičar i ponos svoje nepegave porodice.

    Pandemonijum

    Pored hladne i bistre reke okupiše se svi: ljudi sa glavom lepog konja, fratri, pravoslavni sveštenici, rabini, muftije, žene sa belim maramama, leptiri velikih krila, monahinje, kaludjeri, glasovi, ptice, patuljci, konjokradice i ribe-devojke… U mraku pored reke.
    Djavo je čekao svoj trenutak. Dogodio se tek pred zoru.

    Radost u različitosti

    Majka je bila bele puti. Otac je bio tamnoput.
    Majka je imala pravu kosu. Otac je imao talasastu.
    Majka je imala zelene oči. Otac je imao crne.
    Majka je sanjala na svom jeziku. Otac je sanjao na svom.
    U kući se govorilo zajedničkim jezikom.
    Deca su im bila vesela.

Responsive image

Kako do slike

Kontaktirajte nas e-mail - om i dobićete sve informacije o slici koja vas interesuje, kao i o uslovima isporuke.


Izložbe

"Mislim da svako od nas ima neki nepoznati svet, u koji može da "upadne" i da ga osvetli za sebe, a i za druge.

Život je samo jedna sjajna igra!

Možda nam je igra mnogo više potrebna, nego što se trudimo da po svaku cenu promenimo i poboljšamo svoje živote.

Možda je samo igra dovoljna!

Čovek je biće igre.

Čačak. 14. april 2016.

Knjiga utisaka

kontakt

Responsive image